Nataša Dragomirović je od 6. do 8. razreda osnovne škole, učestvovala na „Timočkom naučnom tornadu“ (TNT) u Boru sa radovima iz hemije i biologije. Ova izvanredna učenica je svojim uspesima u školi privukla pažnju nastavnike ta dva predmeta, pa su je sa drugim učesnicima pozvali na ovu manifestaciju gde je briljirala svojim radom na temu veštačke krvi.
Pohađa treću godinu prirodno-matematičkog smera gimnazije „Bora Stanković“ u Boru. Živi u Brestovcu sa ocem, bratom, babom i dedom, dok joj majka živi i radi u Nemačkoj već godinu dana. Zbog veće mogućnosti izbora, nakon srednje škole planira da se preseli u Nemačku gde bi nastavila školovanje. Posle fakulteta planira da ide još dalje na zapad, u Ameriku.
Završila je osnovnu školu „Stanoje Miljković“ u Brestovcu kao dobitnik Vukove nagrade. Njena angažovanost buja upravo u osnovnoj školi, kada je učestvovala na raznim takmičenjima Regionalnog centra za talente i Timočkom naučnom tornadu. Trenirala je jahanje, plivanje, streljaštvo, rukomet… Trenutno u srednjoj školi nije aktivna jer, kako kaže, nije bilo prilike i nije zainteresovana. Već neko vreme ne trenira ništa osim što odlazi u teretanu.
Najviše je interesuju biologija i hemija, odnosno – veterina. To joj je glavna smernica pri izboru fakulteta koji će upisati. Ljubav prema biologiji, hemiji i veterini, potiče od života na selu i aktivnog kontakta sa životinjama.
Od malena sam u kontaktu sa životinjama a tata me je učio o ishrani i karakteristikama domaćih životinja. Kada sam počela da treniram jahanje, tamo je, pored konja, bilo dosta drugih životinja: koza, krava, ovaca, pataka i pauna. Odatle je krenula ljubav prema biologiji. Uvek me je zanimalo kako mogu da pomognem nekoj životinji kada je povređena. Otud ljubav prema veterini. Hemiju sam, uz sve to, zavolela zbog eksperimenata koje smo radili u osnovnoj i srednjoj školi, priča Nataša.
Zanimljivo je da je zainteresovana i za ekonomiju i računovođstvo. Kaže da, iako su to jedni od najtežih predmeta, ali da voli da radi sa knjigama. Kaže da sebe može da zamisli u kancelariji kao ekonimistu ili računovođstvenog radnika jer su to dobro plaćeni poslovi a pri zaposlenju važna je visina zarade koja se prima za uložen trud i pokazano znanje.
Oprobala se na školskim takmičenjima iz istorije, geografije i srpskog jezika, ali i na sportskim takmičenjima iz rukometa, košarke i trčanja na 100m (kros). Išla je u istraživanje Lazareve pećine, Lazarevog kanjona i Dubašnice zahvaljujući Regionalnom centru za talente. To je radila iz biologije, i zadatak je bio da napravi što veći broj fotografija različitih primeraka flore i faune. Nakon istraživanja priredila je prezentaciju sa svim fotografijama koje je snimila i pisala rad o tim primercima. Ističe da je bilo jako zanimljivo i edukativno. Šetala se kroz prirodu i družila sa ostalom decom, dok joj je nastavnik biologije objašnjavao poreklo različitih primeraka flore i faune na koje su nailazili tokom istaživanja. Drago joj je što je bila jedna od retkih koja je obilazila Lazarev kanjon jer je za tako nešto potrebna posebna dozvola.
„Timočki naučni tornado“ je Nataša posećivala i pre nego što je i učestvovala na njemu. Kako je generalno bila dobar učenik, nastavnica hemije, Snežana Kaličanin je u 6. razredu, angažovala za TNT kao jednu od najboljih učenica iz hemije. Radila je temu „Veštačka krv“.
Na delu ruke naneli smo prvu suprstancu a zatim smo nož natopili drugom supstancom i pomoću noža naneli je na mesto prve supstancu, tako da to izgleda kao da smo nožem presekli deo ruke. Zahvaljujući reakciji prve i druge supstance, to mesto je pocrvenelo i uskoro je nastala veštačka krv koja je krenula da se sliva niz ruku, objasnilaje Nataša.
Kako su na TNT najviše išli nastavnici biologije i hemije, njeno interesovanje primetio je nastavnik biologije, Aleksandar Bogosavljević. S’ obzirom da je bila dobra iz biologije, pozvao je da sledeće godine, u 7. i 8. razredu, sa još jednim drugom iz Metovnice. učestvuje na TNT-u iz biologije sa temom „Određivanje krvne grupe“,
Imali smo tri seruma. Prvi serum je bio za određivanje Rh faktora krvne grupe, drugi serum je bio za određivanje A krvne grupe i treći serum je bio za određivanje B krvne grupe. Postupak se zasnivao na tome da smo prvo iglom uboli jabučicu prsta. Moram da naglasim da smo to smeli da radimo samo starijima od osamnest godina i deci koja su tu bila u prisustvu roditelja. Na sahatnom staklu smo stavili tri kapljice krvi na tri različita mesta. Stiskali smo jabučicu prsta kako bi te kapljice izašle. Onda smo uzeli prvi serum koji je bio za određivanje Rh faktora krvne grupe i sipali smo kapljicu seruma na kapljicu krvi. Promešali smo štapićem i čekali. Za to vreme smo isto uradili sa serumima za A i B krvnu grupu, samo na drugim kapljicama krvi. Čekali smo od osobe do osobe. Ako se kapljica krvi, na koju smo naneli serum za određivanje Rh faktora krvne grupe, zgrušala, onda to znači da je ta krvna grupa pozitivna, a ako se ništa nije desilo, onda je ta krvna grupa negativna. U slučaju da se zgrušala u A serumu to znači da je A krvna grupa. Isto važi i za reakciju sa B serumom. Nulta krvna grupa je ako se krv nije zgrušala niti u A serumu, niti u B serumu, dok je AB krvna grupa kada se zgruša u oba seruma, objašnjava Nataša.
Za Natašu je TNT bio zanimljivo iskustvo i lepo druženje. Upoznala je puno učenika iz drugih škola i gradova. Kaže da će iskustvo stečeno na TNT-u pamtiti do kraja života, pogotovo iskustvo tokom eksperimenta određivanja krve grupe. TNT joj je dao vetar u leđa da nastavi da se bavi naukama koje voli. Ona preporučuje TNT mladima jer na taj način mogu da prošire svoje znanje i praktično se oprobaju u tome što ih interesuje.
„Imamo mogućnost da pokažemo nešto, uradimo neki eksperiment koji bi bio zanimljiv i nama i ljudima koji su tu došli da bi saznali nešto novo. Ja nikada ne bih znala kako se određuje krvna grupa da nisam otišla na ’Naučni festival tornado’“ – kaže Nataša.
Prijateljima, porodici i nastavnicima zahvalna je za podršku. Roditelji su je uvek vozili gde god i kada god je trebalo. Na TNT-u su je posećivali majka i brat, kao i prijatelji iz škole. Nastavnici su je poštedeli ispitivanja nedelju dana pred TNT kako bi imala dovoljno vremena da se pripremi za predstojeći festival.
Ipak, nije joj strana ni kritika. Požalila se da nije bilo uslova da se adekvatno bavi naukom, ni u osnovnoj, niti sada u srednjoj školi. Problem je – NEOPREMLJENOST.
Glavni problem je nedostatak materijala i odgovarajućeg prostora. Iz hemije nismo imali laboratoriju u kojoj bismo mogli da eksperimentišemo. Radili smo samo eksperimente koje smo mogli da radimo u našem kabinetu hemije. To su bili najobičniji eksperimenti koje smo mogli i u kućnim uslovima da radimo. Ovaj problem prisutan je i u srednjoj školi jer smo imali želju da radimo, ali ne i mogućnosti. Nastavnici su se trudili da uradimo što smo više mogli sa raspoloživim materijalom, ali to nije bilo dovoljno, kaže razočarano.
Za sebe kaže da je osoba koja ne može da funkcioniše ako nema prenatrpan raspored. Najbolje je funkcionisla kada joj je dan bio lepo popunjen i organizovan. Pored svog angažovanja, kaže da bi imala prostora i za dodatno angažovanje.
Ranije je svoje slobodno vreme provodila aktivno: trenirajući, čitajući knjige, šetajući se kroz prirodu i šetajući kučiće. Sada ne trenira nijedan sport i nije vannastavno angažovana te ima više slobodnog vremena. Ide u teretanu, čita knjige, šeta, gleda filmove i kuva.
Ovaj tekst je deo projekta „Deca u naučnom tornadu“ koji je u 2020. godini sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.