Iako su grupa koja je najviše pogođena krizom izazvanom korona virusom, mladi Evropljani sve više osećaju da su izostavljeni iz planova za oporavak posle pandemije. Stručnjaci se zalažu za ciljane mere za podršku mladima i obezbeđenje brze implementacije Garancija EU za mlade na nacionalnom nivou.
Evropska komisija pre četiri godine predstavila je „belu knjigu“ o budućnosti Evrope sa jasnim upozorenjem na rizik za evropski projekat. „Prvi put od Drugog svetskog rata postoji realan rizik da današnji mladi žive lošije od svojih roditelja“, upozoreno je u tom dokumentu.
Pandemija kovida-19 samo je pogoršala perspektive milenijalaca i generacija posle njih.
Mladi ljudi u Evropi niti su posebno ranjivi u pogledu zdravstvenih rizika, niti su prioritet u ekonomiji, već su ostavljeni po strani usred najteže krize za gotovo sto godina, ukazuju sagovornici portala EURACTIV.
U redu je da, iz perspektive zdravlja, prioritet dajemo osetljivim grupama, međutim, u krizi nedostaje fokus na mlade, rekla je najmlađa evroposlanica Kira Peter-Hansen. Tokom krize se uvek fokusiramo na srednju klasu i velike kompanije, i sada radimo isto, zanemarujući mlade ljude, dodala je ona.
Za generaciju koja se još nije oporavila od posledica velike recesije u prethodnoj deceniji, šteta će biti ogromna, ističe se.
Suočeni smo sa lošim perspektivama čije posledice se uglavnom još ne znaju, ni njihov obim, ni dubina“, istakla je direktorka španskog Instituta za mlade Marija Tereza Peres u izveštaju „Mladi u Španiji 2020 objavljenom u februaru.
U tom dokumentu se potvrđuju kumulativni efekti „izgubljene decenije“ za mlade u Španiji, jednoj od zemalja koju su najviše pogodile prethodna ekonomska kriza i pandemija. Svakog trećeg mladog čoveka, kako se navodi, psihološki su pogodili kovid-19 i mere zatvaranja.
Gotovo 40% mladih Španaca misli da je verovatnoća da nađe posao mala ili nikakva a izgledi da napuste roditeljski dom su pali za 15 procentnih poena.
Veliki gubici
Prema direktoru za Evropu u MMF Alfredu Kameru, mladi će trpeti „veće ekonomske gubitke“ (od drugih) u tekućoj krizi pošto je verovatno da će upravo oni raditi privremene poslove u sektorima najpogođenijim restrikcijama a nemaju štednju ili imovinu da „prežive oluju“.
Stopa nezaposlenosti mladih u EU je 17%, više nego dvostruko veća nego opšta stopa.
Pored toga, problemi sa kojima se mladi sada suočavaju imaće dugoročne posledice na njihove plate i karijere i mnogi će na kraju prihvatiti slabije plaćene poslove, upozorio je Kamer.
Zamenica direktora tink-tenka Brugel Marija Demercis rekla je da „dok se popravljau epidemiološki indikatori i usvajaju mnogo više ciljane ekonomske mere, zbog povećanja javnog duga, prvi prioritet treba da bude zaposlenost mladih jer su oni najranjivija grupa“.
I Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj upozorile su na nesrazmerni uticaj pandemije na mlade u pogledu obrazovanja, zapošljavanja, mentalnog zdravlja ili prihoda.
OECD navodi da će mladi i buduće generacije snositi veći deo dugoročnih ekonomskih i socijalnih posledica krize.
Odgovor EU na problem fokusiran je na jačanje Garncija za mlade. Taj instrumet treba da obezbedi da mlađi od 30 godina dobiju ponudu za posao, nastavak obrazovanja ili stažiranje u roku od četiri meseca pošto izgube posao ili završe formalno obrazovanje.
Komisija je članicama u budžetu za 2021-2027. ponudila 22 milijarde evra za ulaganja u mlade, što je oko 116 miliona po zemlji godišnje.
Nacionalna rešenja
Kako se navodi, Komisija može da obezbedi resurse i smernice ali su članice odgovorne za pronalaženje rešenja za njihova tržišta rada.
Kada je reč o fondu za oporavak EU, on je zamišljen kao međugeneracijski pakt, sa reformama i investicijama od kojih će koristi imati oni koji će sutra plaćati račune. Međutim, u politici i političkoj debati nedostaje međugeneracijska perspektiva kada se raspravlja o ciljanim merama za najpogođenije grupe i sektore.
Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je „da je sada teško proceniti da li su članice uradile dovoljno“.
„Da li verujete da ćemo mi, mladi ljudi, u budućnosti moći da živimo bolje od naših roditelja? Osećamo da smo potpuno zaboravljeni“, rekla je Marta Santjago, hirurg i istraživačica u madridskoj bolnici Ramon y Cajal, inače članica grupe „mladih koji oblikuju svet“ u Svetskom ekonomskom forumu.
Ona se založila za međusektorske politike koje kombinuju obrazovanje, tržište rada i zdravstvene inicijative jer su „medicinska stanja anksioznosti i depresije eksponencijalno povećana“.
Dok se Brisel sprema da u maju pokrene Konferenciju o budućnosti Evrope, Santjago je upozorila da se „kada generacija oseća da nema budućnost, rađa klica političkog nezadovoljstva i raste ekstremizam“.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta