Sudeći po količini novca koji se iz budžeta Grada Bora svake godine izdvaja za unapređenje nastave kroz opremanje laboratorija, materijale namenjene nauci i savremena nastavna sredstva, a pre svega za podsticaj talenata, može se reći da predstavljaju mrvice koje ne mogu da motivišu ni učenike ni njihove mentore.
Razlog tome leži u činjenici da pri izradi plana budžeta za svaku narednu školsku godinu uvek učestvuju direktori i predstavnici gradskog veća, ali, osim što je budžetska linija za opremanje laboratorija jako niska, za povećanje tih sredstava ne insistiraju ni direktori škola ni nastavnici, ali ni lokalna samouprava, pa očigledno ne postoji ambicija da se stanje sistemski promeni.
Nastavnici koji podstiču mlade talente da se bave naukom, jer se vrlo često u Bor vraćaju sa medaljama i priznanjima, kažu da im Gradska uprava, na primer, pri organizacije festivala „Timočki naučni tornado“ (TNT) izlazi u susret logistički, jer se tom prilikom izdvajaju talenti svojim eksperimentima. Ali, kada je znanje potrebno proširiti i u školi, i ka drugim učenicima, nastaje praznina.
Izuzetak je angažovanje za kupovinu više opreme za laboratoriju od strane direktorke Tehničke škole Sanje Apostolov, i direktorke O.Š. „3. oktobar“ Snežane Savićević, koja je unapredila laboratoriju specijalizovanim klupama za kabinete. Ali ni tamo nema dovoljno opreme za ozbiljniji rad sa učenicima.
Deca sa pravom kažu da im nastava nije zanimljiva jer ništa ne rade praktično. Nije isto kada im eksperiment pokaže nastavnik i kada sami izvedu ogled, kaže za brate.rs nastavnica biologije u školi „Dušan Radović“ Nataša Ranđelović.
A kako učenici reaguju kada sami rade oglede. Kaže da to u velikoj meri pojačava zainteresovanost. To se obično dogodi kada im na čas donese hemikalije koje su ostale višak po raznim projektima, ili ih pribavi od drugih kolega, pa se učenici sami angažuju kroz eksperimente.
Ovo je jedini način da se mladi talenti motivišu, jer suvoparnom nastavom može da se prenese svega 50 posto znanja. Učenje kroz praktičan rad, kada nešto sami moraju da izvedu je jedino ono što ima budućnost i smisla, jer ima se tada znanje povećava na 80 posto, kaže iz pozitivne prakse.
Ova nastavnica, koja godinama unazad predvodi borski festival nauke „Timočki naučni tornado“, objašnjava da za nastavu ima samo jedan mikroskop koji je namenje za 30 učenika po jednom odeljenju.
Realno je da oni pod jednim mikroskopom ne mogu sami da istražuju, zaključuje ona.
Sve navedeno dovelo je do toga da učenici, koji iz osnovnih škola izađu sa puno entuzijazma, u srednjoj školi budu sputani, stagniraju i gube volju.
Koordinator borskih osnovnih škola Raša Petković, objašnjava da, prilikom budžetiranja, postoji linija koja se zove „oprema i mašine“, zašta se godišnje izdvoji od 150.000 do 200.000 dinara po školi, ali da se kabineti nekih škola opremaju i kroz projekte Ministarstva obrazovanja.
Mi smo ove godine tražili da se izdvoji više sredstava za opremanje laboratorija, u šta spada i oprema za fiskulturu, ali je to nešto što ne zavisi od nas, kaže Petković.
Očigledno je da škole treba da pokažu više zahteva prema gradskoj upravi kada je u pitanju krojenje budžeta za te namene, jer, samo nagrađivanje najboljih učenika nije situacija koja će pomoći njihovim vršnjacima da krenu istim stopama.
O tome da li će se stanje promeniti na zadovoljstvo talentovanih, sajt brate.rs razgovarao je sa Tamarom Paunović, članicom gradskog veća Bora koja je zadužena za obrazovanje.
Podseća da je praksa da se pri izradi plana budžeta obave sastanci sa direktorima škola koji dostavljaju svoje potrebe za narednu školsku godinu.
Uvek razmatramo sve potrebe gradskih i seoskih škola, odnosno, šta je potrebno za budžetsku godinu, kakva su potrebna ulaganja, bilo da je reč o radovima na infrastrukturi (krov, fasada, zamena stolarije zbog energetske efikasnosti i sl.) ili nastavna sredstva. Na osnovu toga i pravimo plan pre svega brinući o bezbednosti dece. Ukoliko neka sredstva ne budu utrošena, rebalansom je moguće preusmeriti novac za, recimo, laboratorije, rekla nam je Tamara Paunović.
Ipak, u školama kažu da nije baš tako. Napominju da je gradska uprava Bora vrlo rigidna kada je u pitanju finansiranje svega pa i škola, pa stavke za opremanje laboratorija, koje su jako niske, ne mogu da se premaše, niti novac može da bude preusmeren sa jedne stavke na drugu, iako je to praksa u nekim drugim lokalnim samoupravama.
Tamara Paunović, međutim, skreće pažnju da od direktora, kada sastavljaju plan po kontima, nikada do sada nije stigao zahtev kada su u pitanju veća ulaganja u laboratorije.
Jedina škola koja je izrazila potrebu za ulaganja u laboratoriju je Tehnička škola, ali su i ta ulaganja ostavljena za naredni period jer zbog pandemije, nije ni bilo nastave tokom cele godine, pa su sredstva usmeriena za druge potrebe. Zato, podvlačim da postoji interesovanje lokalne samouprave da podrži ulaganja u laboratorije, ali je potrebno da nam te planove dostave direktori, objasnila je.
Učenici koji beleže dobre rezultate uglavnom se slažu da mnogo veću podršku dobijaju u osnovnoj školi nego u srednjoj, a tu se izuzima Tehnička škola o kojoj imaju reči hvale.
Smatramo da je motivacija do nastavnika, jer, recimo, nastavnica biologije u školi „Dušan Radović“ Nataša Ranđelović daje dušu za decu, i uvek kada nam se obratila za pomoć uoči festivala nauke „Timočki naučni tornado“ grad Bor je izlazio u susret. Nismo čak dobili ni zahtev za finansijsku pomoć, već nam je zatražena pomoć u posredovanju, kao što je, recimo, povezivanje sa ustanovama koje mogu da im pomognu, naglašava Tamara Paunović.
Ona ističe spremnost grada da pomogne školama pri pisanju projekata ili preporuka za donacije ambasada ili ministarstvima, baš za laboratorije i savremena nastavna sredstva. O tome su, kaže, obavešteni svi direktori škola, pa se iz tih razloga i stalno prate konkursi.
Sumirajući prethodnu godinu, na osnovu finansijskih planova koji su dostavljeni lokalnoj samoupravi, članica gradskog veća sumira da je osnovnim školama usmereno 80 miliona dinara, dok je srednjim dodeljeno 45 miliona.
Kako bi se učenici motivisali, lokalna samouprava je nastavila sa dobrom praksom nagrađivanja najboljih učenika i svih učenika koji su osvojili prva tri mesta na republičkim takmičenjima. Uz to, nagrađeni su i njihovi mentori. Za te potrebe je u 2020. izdvojeno milion dinara.
Da li će festival nauke TNT, koji ove godine obeležava deceniju rada, i gde se očekuje dolazak gostiju iz Centra za promociju nauke dobiti više sredstava, saznaće se narednih meseci.
Ovaj tekst je deo projekta „Deca u naučnom tornadu“ koji je u 2020. godini sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.