Intervju

(VIDEO) Neko ko će pomeriti granice nauke – Jana Mašić, budući naučni velikan naše zemlje

Jana Mašić

Devojka koja ima potencijala da u budućnosti pomera granice nauke, Jana Mašić, učesnica je „Timočkog naučnog tornada“ (TNT) još od nižih razreda osnovne škole. Ova vrsna poznavateljka genetike i molekularne biologije iz Bora ima iskustva sa mnogih naučnih manifestacija koje su se održale u Boru i drugim gradovima u Srbiji, ali i u inostranstvu.

Jana ima sedamnaest godina i živi u Boru. Pohađa prirodno-matematički smer  gimnazije “Bora Stanković” i zainteresovana je za prirodne nauke. Najviše za biologiju i hemiju.

Još kao mala volela je da istražuje oko sebe. Uvek joj je bila zanimljiva priroda, sa njom i hemija i supstance. Fasciniralo je od čega je sve u prirodi izgrađeno i kako su sami ljudi nastali.

Njena angažovanja za nauku počela su u nižim razredima osnovne škole, kada se prvi put susrela sa „Timočkim naučnim tornadom“ i sličnim festivalima nauke. Kasnije se, u višim razredima, to angažovanje proširilo zahvaljujući njenoj nastavnici biologije Nataši Ranđelović, koja se puno angažovala oko naučnih manifestacija. Tada su učestvovali na naučnim festivalima u Boru, okolini i inostranstvu. Takođe, Jana je sa svojom nastavnicom bila član „Društva mladih istraživača Bor“. U sklopu aktivnosti te organizacije, Jana je išla na izlete do Lazarevog kanjona i Brestovačke banje. Uglavnom su se bavili pitanjem ekologije: voda u okolini Bora, živi svet koji nastanjuje područje Bora i njegovu okolinu… Već dve godine pohađa seminare u Istraživačkoj stanici „Petnica“. Pohađa semirare biomedicine, što je spoj hemije i medicine i njihove primene na čoveka.

Kako su mi se u nižim razredima osnovne škole promenile dve učiteljice, nova učiteljica Ivana Bogdanović je bila neko ko je svoje učenike dosta anagažovao, ne samo oko TNT-a, već i oko drugih vannastavnih aktivnosti. Ona nas je prvi put angažovala da učestvujemo na festivalima nauke. Tada smo odeljenski radili neke sitnije eksperimente iz hemije, kao, recimos sa gustinom, bojama… Tu sam se prvi put upoznala sa ’Timočkim naučnim tornadom’. Kasnije, u višim razredima osnovne škole, nastavnica biologije nas je dosta angažovala da učestvujemo na TNT-u. U 6. razredu je tema bila krv, dok sam u 7. i 8. razredu radila genetiku koju sada smatram svojim životnim pozivom. Upravo sam se na TNT-u upoznala sa njom. Ja sam uglavnom radila teme iz biologije, međutim bilo je i drugih koji su radili teme iz fizike, razne eksperimenate iz hemije, kao i teme iz ostalih nauka i jezika, ispričala nam je Jana.

Celokupno iskustvo sa TNT-a i Petnice je doprinelo jačanju njenih interesovanja. Nekoliko puta je učestvovala na naučnim manifestacijama u Boru, iz oblasti genetike koju vidi kao svoj životni poziv i želi da se bavi molekularnom biologijom. Sa nastavnicom Natašom Ranđelović i „Društvom mladih istraživača Bor“ napravila je veliki DNK molekul visok dva metara, od drveta, ping pong loptica i aluminijumske folije. Hromozomi su bili od pur pene. Radila je razne eksperimente kako bi utvrdila ko kakve gene ima. Seća se kako joj je sve to bilo jako zanimljivo i interesantno. Nastavnica Nataša Ranđelović je vodila čak u Vidin, u Bugarsku, na festival nauke.

Iako su nam slični jezici, nismo mogli dobro da se sporazumemo, morali smo da pričamo na engleskom. To je nešto što mi je baš ostalo u pamćenju. Ja sam, kao mali sedmak, morala da objašnjavam genetiku na engleskom. Tada sam zapravo shvatila da festival nauke treba da pre svega bude posvećen znanju. Tim pričanjem na engleskom i objašnjavanjem gradiva, zapravo sam shvatila da ja to razumem. Videla sam koliko zapravo treba da cenim ta svoja učešća, kaže Jana.

Naša sagovornica ističe prošlogodišnje iskustvo iz Petnice. Tokom seminara koji je trajao nedelju i po dana, radila je u laboratoriji. Za laboratorije u Petnici kaže da su vrhunskog kvaliteta, te su u njima radili kloniranje, PCR metodu, koja se trenutno koristi za testiranje ljudi na korona virus, eksperimente sa bakterijskim kulturama i drugo.

Rekla nam je da bi ponovo učestvovala na TNT-u jer smatra da ta manifestacija spaja lepo i korisno jer mladi učestvuju u njoj i u isto vreme sa bave naukom, uče nove stvari, a i vežbaju timski rad i prijateljstvo. Za nju su to prvi koraci ka nekim ozbiljnijim stvarima i navikavanju na budućnost – buduće poslove, fakultet…

Tokom našeg razgovora, Jana je imala i jednu poruku koju je želela da uputi svim mladima koji su zainteresovani za ovakve manifestacije i koji bi možda, u budućnosti, želeli da učestvuju na njima.

Želim da kažem da pre svega treba da učestvuju zbog sebe, rada na sebi, unapređivanja svog znanja i svojih socijalnih mogućnosti, interakcije sa ljudima i timskog rada, a ne zbog zabave i druženja. Iako je to lepo i, iako je to deo svega toga, najbitnije je da oni zapravo budu posvećeni nauci i znanju i da shvate da ta manifestacija ne služi da bi se oni pokazali svima kako rade nešto ili da to rade kako bi se približili profesorima i dobili dobre ocene. Ne. treba da učestvuju zbog sebe i stiču takva iskustva jer će im jednog dana mnogo značiti, što za srednju školu, što za fakultet, što zbog rada na sebi, poručila  je ona.

Najveću podršku Jana je imala od roditelja i šire rodbine – baka i deka. Roditelji su još od ranog doba primetili njenu zainteresovanost za nauku. Uvek su je podržavali u misiji da učestvuje na manifestacijama. Od njih i dalje ima neizmernu podršku. Što se vršnjaka tiče, Jana smatra da, možda, još uvek nisu dostigli taj nivo zrelosti da nauku shvate ozbiljno.

Mnogi su to, ili doživljavali samo kao zabavu, ili kao način da se pokažu ljudima, ili kao mogućnost da odu negde. Nisu ozbiljno shvatili da tu treba i nešto da se nauči, a kada se neko zapravo posveti tome, obično nailazi na osuđivanje. Govore mu da je čudan, da je štreber…,  razočarano kaže Jana.

Smatra da profesori u višim razredima retko pokazuju otvorenu podršku i retko motivišu učenike. Jana smatra da među profesorima vlada sujeta kako će mladi ljudi koji imaju potencijala jednog dana postati bolji od njih. Mada, kaže ima i onih na koje uvek može da se računa, i da, kada je izaberu da učestvuje na festivalima nauke, to vidi kao podršku jer tako ti profesori imaju veru u nju i prepoznaju potencijal.

Ivana Bogdanović, Janina učiteljica u nižim razredima, i osoba koja je prvi put angažovala oko TNT-a, je neko ko je Jani bio velika podrška. Kako Jana kaže, ona je to radila zbog njih, a ne kako bi se istakla. Htela je da ih pripremi za više razrede, da učestvuju što više, da se navikavaju na pravu školu i da rade sa ljudima, kao i da savladaju javni nastup i javni govor. I u višim razredima najveću podršku joj je pružala, kao i u osnovnoj, nastavnica biologije Nataša Ranđelović koja se lavovski borila zarad njihovog dobra i dobra nauke.

Požalila nam se da nije bilo uslova da se adekvatno bavi naukom. U osnovnoj školi imali su osnovnu opremljenost – posuđe u kojima mogu da rade eksperimente sa tečnostima i neke preparirane životinje. Što se tiče srednje škole, kaže da nije stigla da vidi kakva je opremljenost jer ih profesori vrlo malo angažuju u laboratorijama. Tek u 2. razredu srednje škole je dobila praktičnu nastavu, tokom koje je radila samo manje eksperimente koji se izvode sa dve epruvete i jedne petrijeve šolje.

Naša sagovornica se pohvalila i time da ima slobodno vreme. Najviše se fokusira na školu i gleda da, kada dobije školsko zaduženje (domaći, projekat…), uradi to što pre, kako bi joj ostalo što više vremena za ostale aktivnosti. Kada to završi ima vremena i za sebe, i za društvo, i za hobije. Nekada ima i slobodno vreme na pretek, ali tada se trudi da ga ne provodi surfujući po društvenim mrežama, već da gleda video-snimke vezane za nauku ili radi zadatke koje dobija iz Istraživčkog centra „Petnica“.

U slobodno vreme bavi se i umetnošću. Pre svega muzikom i slikarstvom. Umetnost joj je od uvek bio način da izrazi sebe i svoja osećanja. Pre tri godine počela je da svira gitaru.

Iako su, naizgled, nauka i umetnost dve skroz drugačije sfere, one se međusobno dopunjuju. Šire gledano, mnogo više poznanstva i iskustva u javnim nastupima mogu da dobijem iz muzike, dok kod nauke mogu više da razvijam svoj intelekt. Međutim, ono što je zajednička stvar između te dve sfere je inovacija. I u muzici i u nauci gledam da ubacim nešto novo, makar i pogrešila. To je stvar učenja i iskustva. Na oba načina se razvijam i vidim šta valja, a šta ne, kako za muziku, tako i za nauku.“ – rekla nam je Jana.

Upravo zato jako voli da sluša Dejvida Bouvia, pre svega zbog njegove hrabrosti da sebe i svoj stil iznese na način koji tada nije bio opšte prihvaćen i time razbije sve socijalne norme. Omiljen bend joj je, bez dileme, Metallica a omiljena pesma upravo od njih, – „The Unforgiven“.

Pored sviranja gitare, voli da čita žanrove misterije, autobiografije rok muzičara i naučne knjige. Od misterija su joj omiljeni romani Dena Brauna – „Da Vinčijev kod“ i „Anđeli i demoni“, dok od naučnih knjiga najviše čita Darvina i njegova dela. Gleda misterije i akcione filmove od Kventina Tarantina.

Jana se nije uzdržavala da kritikuje, kako Gimnaziju u koju ide, tako i celokupni prosvetni sistem. Ministarstvu prosvete poručuje da dobro razmisli pre nego što donosi reforme u obrazovnom sistemu, pozivajući se na neorganizovanost reformi Ministarstva poslednjih godina.

Naša redakcija Jani Mašić želi puno uspeha, a mladima i prosveti poručuje da poslušaju njene poruke. Sigurni smo da će Jana svojim potencijalom, aktivnošću i znanjem doprineti pozitivnoj promeni u svetu nauke.

Ovaj tekst je deo projekta „Deca u naučnom tornadu“ koji je u 2020. godini sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Realated Posts

Tamara Stojanovska – naukom protiv stereotipa i predrasuda

Ilija Đuričić

Bobana Nikolić – zrači pozitivnom energijom, ali i znanjem

Ilija Đuričić

Timočki naučni festival donosi nova iskustva i znanja – Aleksandra Lupulović o svom učešću na „Tornadu“

Ilija Đuričić

Ostavi komentar