Pavle Milojević je sedmak i „filozof“ zaljubljen u svemir i prirodu. Ovaj budući vukovac je svoje zanje demostrirao tokom svoja tri učešća na „Timočkom naučnom tornadu“ (TNT). Na taj festival nauke pozvala ga je učiteljica Ivana Bogdanović, a kasnije i nastavnice biologije, i svaki put je prihvatio sa zadovoljstvom, znajući kakvo ga divno iskusto očekuje.
Pavle Milojević pohađa osnovnu školu “Dušan Radović” u Boru. Od malena ga je privlačio svemir, te je krenuo da ga izučava. Shvatio je da mu je za tako nešto potrebna nauka. Odlučio je da se bavi prirodnim naukama poput fizike, hemije i astronomije. Tim naukama pridodaje geografiju i biologiju.
Najveću ljubav ima prema fizici, jer, kako kaže, istraživajući shvatio je da se ona svuda nalazi i zbog toga je smatra glavnom naukom. Pri izučavanju struje, zavoleo je hemiju zbog znanja koje pruža o elementima i hemikalijama. Biologiju voli jer je to za njega „priroda odakle su ljudi potekli“.
Smatra da sa prirodom živimo i od nje dobijamo sva znanja. Naveo je da seču Amazonije vidi kao nenormalnu i jako zabrinjavajući problem.
Priroda je ta koja piše sudbinu. Bez prirode ne možemo, a mi mnogo sečemo šume i pravimo prirodi probleme. To pravi puno problema kako na Zemlji, tako i u svemiru, zaključio je Pavle.
Sebe u budućnosti zamišlja kao velikog naučnika i pronalazača. Jedno vreme je planirao da bude astronaut, mada, kada je shvatio kakvi uslovi vladaju u svemiru, predomislio se. Izgleda mu zastrašujuće pad koji se dešava kada se astronauti vraćaju na planetu Zemlju, te bi radije radio kao naučnik koji proučava planete sa obe noge na zemlji. Takođe, razmišlja o biznis karijeri na polju informacionih tehnologija ili astronomije.
Često izučava svemir i o njemu je pročitao puno enciklopedija. O svemiru gleda razne naučne i dokumentarne emisije i sam dosta razmišlja o tome i donosi zaključke. Ističe da skoro svako veče kasno ide na spavanje jer se zanese učeći o svemiru. Trenutno mu je najzanimljiviji pojam crnih rupa.
Zavoleo je i životinje i samim tim i biologiju. Bilo mu je interesantno kako se životinje kreću i šta svaku od njih čini tako posebnom. Upravo će iz oblasti biologije učestvovati na „Timočkom naučnom tornadu“ gde učestvuje još od 2014. godine.
Tada sam bio 2. razred i učiteljica je nekoliko učenika, među kojima sam bio i ja, angažovala za TNT. Za taj festival sam napravio papirnate lokvanje koji su zatvoreni, te kada voda dopre do njih, do njihovih listova papir izreaguje sa vodom i lokvanj se otvori. Moji prijatelji su tada radili eksperiment sa magnetom. Ispod papira su postavili magnet, dok je iznad papira bio labud koji je u sebi imao spajalicu. Kako su pomerali magnet, tako se pomerao labud, priseća se Pavle.
Seća se da ih je učiteljica nakon tog TNT-a odvela u vrtić da iste eksperimente prikažu i najmlađima.
Učestvovanje na TNT-ju nastavio je u 6. razredu posle poziva nastavnice biologije Nataše Ranđelović.
Tema je bila drago kamenje. Imali smo ih mnogo i trebalo je da ih izučimo. Nastavnica nam je dala papire iz kojih smo učili, a ja sam i dodatno istraživao po internetu. Na kraju smo ih na TNT-ju predstavili zainteresovanima, nastavlja Pavle.
Sada, u 7. razredu, učestvovao je na TNT-u sa temom „kvalitet voda“. To je podrazumevalo terenski rad na koji ga je vodila nastavnica upravo nastavnica biologije. Njegovu grupu od troje ljudi činili su i njegovi prijatelji, odlični učenici Mia Miletić i Nemanja Radovanović. Obilazili su reke u okolini Bora. Pri obliasku, nastavnici koji su pošli sa njima, predavali su im o rekama i njihovoj zagađenosti. Slikali su primere zagađenja kao što su zamućenost vode ili odsutnost određenih organizama (raznih insekata, rakova i riba). Nastavnica Nataša Ranđelović je čak ulazila u reke i u teglama hvatala neke organizme, tako da su imali razne žive primerke. Na kraju su napravili Power Point prezentaciju o zagađenosti reka u okolini Bora i uz prisustvo kamera održali predavanje pomoću projektora.
Preporučuje TNT mladima zato što, kako kaže, mnogo toga mogu da nauče i van predmeta iz kojeg učestvuju na manifestaciji.
Veliku podršku u bavljenju naukom pruža mu porodica, a pored njih i njegovi nastavnici kojima je izuzetno zahvalan na pomoći i podršci.
Što se uslova tiče, kaže da ih ima i da je zadavoljan njima. Ističe otvorenost njegove škole prema svojim đacima.
Škola daje povoljne uslove. Dopuštaju nam da posle redovne nastave ostanemo u školi i isprobavamo, radimo i vežbamo sa nastavnicima. Porodica takođe daje najbolje uslove koje od njih mogu da dobijem, naglašava naš sagovornik.
Zadovoljan je i svojim slobodnim vremenom. Ističe da mu odgovara onlajn nastava, jer mu omogućava da obaveze organizuje kako on želi. U slobodno vreme voli da gleda TV program, sluša muziku i čita knjige o poznatim naučnicima i velikanima. Takođe, često sa ocem i njegovim prijateljima ide u prirodu i na planinarenje. Puno putuje i obožava vožnju u kolima.
Na TV-u gleda razne dokumentarne programe o temama koje ga interesuju, ali i redovno prati kvizove, Slagalicu i Poteru. Kvizovi su povod za porodično okupljanje, tokom kojih se međusobno takmiče u tome ko će odgovoriti na više pitanja. Omiljene knjige su mu o Albertu Ajnštajnu koji mu je i omiljen naučnik, zatim o Nikoli Tesli i Alanu Tjuringu. No, voli i preduzetničke knjige jer razmišlja o biznis karijeri. Ističe da voli da deli svoja ramišljanja i razgovara o njima, tačnije kako on kaže – „filozofira“.
Mi Pavlu želimo svu sreću u daljem istraživanju svemira i budućim učešćima na Timočkom naučnom tornadu, a mlade pozivamo da se okušaju na ovom naučnom festivalu.
Ovaj tekst je deo projekta „Deca u naučnom tornadu“ koji je u 2020. godini sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.