Intervju

Danica Stojanović – osoba koja broji medalje

Danica Stojanović, sa svojim radovima iz biologije, učestvovala je na manifestaciji „Timočki naučni tornado“ (TNT) od 6. do 8. razreda osnovne škole. U tom periodu ostvarila je izvanredne rezultate kako na TNT-u, tako i na mnogim drugim manifestacijama i takmičenjima.

Ona je učenica treće godine Gimnazije „Bora Stanković“ u Boru, prirodno-matematičkog smera. Završila je osnovnu školu „Dušan Radović“ i u tom periodu ostvarila nekoliko značajnih uspeha. Najveće je ostvarila na polju biologije, ali tu se nije zadržala. Njena interesovanja su se menjala kroz godine.

Imala sam velika interesovanja za biologiju i ona je neko vreme bila jedina stvar koju sam htela da učim i izučavam. a Onda se interesovanje okrenulo ka medicini. shodno crtanju, neko vreme  Zanimala me je arhitektura. U osnovnoj školi sam volela tehničko obrazovanje, tehničko crtanje, i sve što ima veze sa nekim planiranjem u prostoru. Trenutno me interesuje kriminalistika i odbrana države, kaže naša sagovornica.

Na republičkom takmičenju iz biologije, u 7. razredu, osvojila je 4. mesto, a iste godine na republičkom takmičenju iz tehničkog obrazovanja drugo. Godinu dana kasnije, iz istog predmeta bila je treća.

Biologiju sam zavolela zbog mlade nastavnice iz tog predmeta Dragane Gligorijević koja mi je predavala u 5. razredu. tada sam prvi put učestvovala na takmičenju iz tog predmeta. Tehničko obrazovanje zavolela sam delom zbog nastavnice Irene Radonjić, koja ja primetila da smo nas nekolicina vršnjaka zainteresovaniji od ostalih đaka. zanimali su nas alati i materijali. Drugim delom, ljubav prema tehničkom potiče od maminog uticaja, jer sam sa njom, kao mala, sastavljala i popravljala razne stvari po kući, objašnjava nam.

Svoje učešće na TNT-u počinje u 6. razredu osnovne škole. Za njeno angažovanje na toj manifestaciji zaslužna je njena nastavnica biologije, iz čijeg je predmeta i radila projekte tokom svih učešća.

U 7. razredu je kao temu imala materijale koji svetle u mraku uz punjenje UV svetlom. Danica napominje da su tada bili još uvek mladi i nisu učili neke bitne stvari koje bi mogli da objašnjavaju starijima. Kaže da je „to na neki način bila dečija igra“. Međutim, kasnije, u 8. razredu, obrađivala je temu krvi i kostiju gde je prezentovala maketu krvi.

Tu maketu smo napravili od stvari koje smo mogli da pronađemo u prodavnicama, kao što su one mirišljave kuglice koje rastu u vodi. Pravili smo eritrocite, bela krvna zrnca, obojili smo vodu u crveno i napravili potpunu maketu, kaže sa ponosno.

U nižim razredima je često posećivala TNT i volela da učestvuje u nekim zadacima koje su organizovali učesnici. Zanimljive su joj bile nagrade koje je često dobijala na toj manifestaciji, kao što su šolje sa natpisom TNT-a i razne diplomice. Kaže da je to uvelo u svet nauke i probudilo interesovanja. Ali, ne samo kod nje, nego i kod njenih drugarica.

Ona zdušno preporučuje mladima TNT, jer se na toj manifestciji, iz komunikacije sa ostalim učesnicima i iz rada sa ostalom decom, mogu naučiti mnoge stvari. Smatra da često dobar nastavnik učenika može uputiti u nešto što do tada nije znao a zanimalo ga je. 

Pored toga što se uz nauku može mnogo toga naučiti, sviđa mi se što se često putuje i upoznaju druga mesta, druge škole i drugi način rada. Sećam se da su učesnici Timočkog naučnog tornada, u sklopu dogovora sa školom, boravili u Bugarskoj i tamo prezentovali svoje radove. Ja nažalost nisam bila u mogućnosti da odem na to putovanje, ali znam da je za mnoge to bio veliki doživljaj, dodaje Danica.

Zahvaljujući Nataši Ranđelović, Danica se pored takmičenja i TNT-a dodatno angažovala. Nataša ju je učlanila u „Regionalni centar za talente Bor“ preko koga je učestvovala na velikom broju takmičenja koja nisu u školskom sistemu. Učlanila je i u „Društvo mladih istraživača“ gde je veoma često učestvovala u raznim akcijama.

Ispitivali smo, recimo, zagađenost vode, a uzorke smo uzimali iz Borske reke. Spuštali smo se niz Lazarev kanjon gde smo tražili oblike zemljišta, stena i određene vrste biljaka. Pravili smo makete zanimljivih reljefa koji se nalaze u okolini Bora, kao što su Dubašnica i Crni vrh. Ispunili smo sva očekivanja koja smo imali u okviru tih naučnih izleta, rekla je Danica.

Kao motivaciju za bavljenje naukama istiiče želju za uspehom. Danas, kada pogleda sve medalje sa takmičenja, toplo joj je oko srca jer je uspeh bio plod zalaganja. Dok se takmičila dva do tri puta godišnje, išla je na ekskurzije u Vršac, Sombor, Beograd…

Najveća podrška bili su joj roditelji. Majka joj je pomagala u pronalaženju i nabavci materijala. Nastavnici su joj takođe bili velika podrška. Pored toga što su imali velika očekivanja od nje, imali su i veru u nju, a uslova da se adekvatno bavi naukom je bilo. Kaže da je, kao učenica osnovne škole, bila maksimalno aktivna zahvaljujući nastavnicima koji su jako potencirali vannastavno angažovanje.

Bilo je dosta aktivnih učenika u školi i dosta na nivou samog odeljenja. Nastavnici su inače voleli da angažuju decu. Na primer iz hemije smo imali dosta učenika koji su radili eksperimente. iz fizike smo imali dosta ogleda. Zahvalnost ide nastavnicima, jer su nas zainteresovali za nauku, naglašava Danica.

U osnovnoj školi nije imala puno obaveza. Do odličnog uspeha došla je uz malo napora, pa je većinu vremena posvetila vannastvanim aktivnostima i angažovanjima. Sada, u srednjoj školi, ima slobodnog vremena na pretek jer se njena aktivnost svela na pohađanje nekoliko onlajn kurseva i odlaske u teretanu. Jednim delom, to je zato jer sada u Gimnaziji ima mnogo više obaveza i plaši se da dodatnim angažovanjem ne upadne u krizu sa vremenom. Drugim delom, za Danicinu trenutnu neaktivnost „zaslužni“ su njeni profesori.

U prvoj i drugoj godini srednje škole Imala je veliku želju da učestvuje na takmičenjima iz biologije , ali joj je profesorka iz tog predmeta rekla da ne vodi učenike na takmičenja. Kao obrazloženje, profesorka je rekla da je program za Gimnaziju skroz izmenjen za njenu generaciju i nema literature iz koje bi mogli da uče. Što se tiče TNT-a, Danica kaže da joj nisu pružili priliku da učestvuje na ovoj manifestaciji, čak joj nisu ni spominjali TNT u srednjoj školi.

U slobodno vreme voli, pre svega, da se druži i izlazi. Voli da čita, igra društvene igre, crta (i digitalno i na papiru) i gleda filmove i serije. Od knjiga čita akcione, kriminalističke, klasične, naučnu fantastiku i tinejdž romane. Od Džon Grina je pročitala skoro sva dela. Serije voli svih žanrova. Seriju „Damin gambit“ Ističe kao jednu od boljih koju je gledala u skorije vreme. Gleda i tinejdžerske serije kao što su „Teen wolf“ i „Vampirski dnevnici“. Sa društvom voli da igra Monopol, Ne ljuti se čoveče, karte i Uno. Na naše pitanje da li se ljuti tokom igre Ne ljuti se čoveče, odgovara uz osmeh: „Da, mnogo se ljutim!“. Voli da istražuje sa društvom i nekoliko puta se izgubila u šumi.

drugarica i ja smo Na putu do jezera odlučile da ne idemo glavnim putem jer smo mislile da možemo da nađemo put kroz šumu. Izgubile smo se, upale u trnje, koprive, reku… Svašta nam se izdešavalo, priseća se Danica ali ne odustaje od tih avantura.

Mi Danici želimo još puno mogućnosti da istražuje, i sigurni smo da će ih biti s’ obzirom na njenu angažovanost i talenat.

Ovaj tekst je deo projekta „Deca u naučnom tornadu“ koji je u 2020. godini sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Realated Posts

Pavle Milojević – sve kreće od mašte

Ilija Đuričić

(VIDEO) Matija Rakić – Od „Tornada“ do Petnice

Brate

Timočki naučni festival donosi nova iskustva i znanja – Aleksandra Lupulović o svom učešću na „Tornadu“

Ilija Đuričić

Ostavi komentar