Piše: Maša Stojmenović, učenica OŠ „3. oktobar“ (Foto: Marija Erdelji)
Ako je neko od vas pročitao Matijin članak o kampu Mediamocracy u Prolom Banji, na kom smo bili on, Ana i ja, mogao je zaključiti da smo odatle poneli sjajne utiske i da smo, takođe, upoznali jako zanimljive ljude. Ovog puta smo Matija i ja imali prilike da provedemo dva dana na Forumu ,,Brave New Media“ i sretnemo se ponovo sa nekim ljudima sa kampa, ali i da steknemo nova iskustva u pogledu medijske pismenosti.
Malo formalnosti (moram pre nego što počnem o tome kako je bilo, čisto informativno). ,,Brave New Media“ je stvoren u sklopu projekta koji Akademija Dojče Vele (Deutsche Welle – da, ista organizacija koja je učestvovala i u organizaciji kampa) sprovodi u Srbiji, a čiji je glavni organizator Klaus Daman (Dahmann).
Ovo je već treća (a mislim i poslednja) godina kako se forum organizuje u Beogradu i, po utiscima ljudi koji su prisustvovali sve tri godine, čini se da je sve bolji i bolji, i da sve više mladih (kojima je, između ostalog, sve ovo i namenjeno) zapravo učestvuje.
Uglavnom, kao što sam rekla, festival je trajao dva dana, 15. i 16. novembra, i održavao se u Dečjem kulturnom centru u Beogradu.
Pričalo se o raznim temama: prevashodno o učešću i načinima prikazivanja mladih u medijima i politici, o Jutjubu i jutjuberima, problemima mladih itd. Program je bio jako zanimljiv, i uživala sam u većini intervjua, panela i predstavljanja (one u kojima nisam uživala nisam razumela), čak sam imala i priliku da budem na sceni. Iskreno, da me je neko pitao, radije bih izabrala da ostanem u publici, s obzirom na to da je moja pojava na bini bila jako awkward i bespotrebna, jer ionako nisam ništa ni pričala.
Šta mi se naročito svidelo?
To što su deca (dobro, ne baš deca, mladi od najmanje 17-18 godina, po mojoj proceni, ali opet, lepše zvuči deca) angažovana kao volonteri, ne samo da pomažu oko organizacije, već i da vode program, i na srpskom i na engleskom jeziku. Što se tiče predstavljanja, bilo ih je raznih, od TV emisija za decu i mlade ili internet portala za mlade, kao što je ovaj naš, do aplikacija kao što je KOMS-ova igra ,,Postani predsednik“.
Gosti panela su bili iz različitih zemalja Balkana, ali i šire. Čini mi se da je svima najzanimljiviji bio panel o vršnjačkom nasilju, oko koga se dosta razglabalo, što se možda organizatorima nije svidelo zbog kašnjenja u rasporedu, ali publici jeste. Iako nisam stigla da vidim poslednji panel, sigurna sam da je bio sjajan, jer su u njemu učestvovali jutjuberi, od kojih smo neke ranije, tokom radionica u Boru i kampa u Prolom Banji, već dobro upoznali.
Ne mogu a da ne spomenem svirku benda Electra Heart iz Kosovske Mitrovice, kojom se završio prvi dan foruma, i zato što sviraju muziku koju ja slušam, indi folk i slične stvari, tako da sam uživala (i pomalo đuskala, kad mi se već baterija kamere ispraznila) a mislim da su i drugi, i zato što su svi članovi benda mladi, a bend mešovit, i po polu i po nacionalnosti.
Pevačica i basistkinja su strava!
Sve u svemu, mislim da su ovakve stvari jako korisne, i da šire svest o tome koliko u suštini mladi malo znače velikim medijima, a nadam se i da ću imati još prilika da prisustvujem ovakvim događajima.