Tekst i foto: Matija Rakić (OŠ Dušan Radović)
Kada su roditelji pitali moga brata i mene da li želimo da idemo na more ili da smislimo neku avanturu bližu od mora, ja sam izrazio želju za izlet do „King`s landing“ (Dubrovnika) iz „Game of thrones “ dok su moji ukućni hteli da se ugnezdimo na Zlatiboru i da tamo smislimo naše sopstvene avanture. I tako sam sa njima pošao na Zlatibor.
Kada smo tamo stigli moga brata je nešto fasciniralo, a ja nisam imao pojma da će to i mene da očara takodje. Sledećeg dana smo otišli do avantura parka. Kao tarzani smo se moj brat i ja verali po drveću, hodali po žici i spuštali se zip-line-om.
Sledećeg dana posle šetnje do spomenika streljanih partizana roditelji su nam rekli da pogadjamo gde ćemo ići sutradan.
Višegrad, Nacionalni park Uvac i Drvengrad su bili u planu, ali na kraju se ispostavilo da idemo u Bosnu, na rafting Tarom i Drinom.
Nakon 180 kilometara vožnje kolima, stigli smo do kampa „Stari dud“ gde su nas prijatno ugostili doručkom, a onda smo krenuli na safari starim kombijem i sa još starijim vozačem (koji je mogao da vozi i zatvorenim očima) starim makadamom, oko sat i po, do početne stanice na reci Tari gde rafting počinje.
Nismo mnogo veslali jer smo želeli da stignemo što kasnije. Po brzacima, Tara nas je nosila oko 20 kilometara na sat i bilo je jako prijatno videti prirodu oko sebe. Voda je bila hladna, na izvorištu oko četiri stepena celzijusa, a oko 10 stepeni usput, nisam odolio da se ne rashladim (smrznem) i da ne uskočim na izvorištu. Posle tog iskustva, voda na bazenima mi nikada neće biti hladna 🙂
Predivna priroda uz prelepu Taru i Drinu, avantura za celu porodicu, moja je preporuka svima. U povratku smo svratili do Višegrada i Kusturičinog Andrićgrada i Drvengrada.
Dva dana posle raftinga Tarom i Drinom otišli smo u obilazak Nacionalnog parka Uvac i Ledene pećine.
Još jedna predivna avantura i nešto manje od šest sati plovidbe katamaranom po jezeru Uvac i meandrima te reke. Očarala nas je predivna zelena boja jezera i reke, i let beloglavih supova po bistrom nebu. A tek pogled sa vidikovca! Oduzima dah!
Bilo kako bilo, vožnja po rekama, jezerom i šetnje po Zlatiboru na čistom vazduhu je po meni bila bolje od odmora na moru, a Dubrovnik će morati da sačeka dok ne obiđem prvo sve tvrđave u Srbiji.