Tekst i foto: Maša Stojmenović
Već 19 godina, svake godine se na tvrđavi u Petrovaradinu (Novi Sad) održava jedan od najvećih muzičkih festivala u Evropi – Exit.
Ove godine trajao je od 4. do 7. jula, i na njemu su učestvovali neki od (po mom mišljenju) najboljih izvođača i bendova; među njima Tom Walker, Greta Van Fleet, The Chainsmokers i legendarna grupa The Cure.
Ja sam imala prilike da 4. jula posetim Exit sa svojim roditeljima i iskreno sam se iznenadila brojem ljudi, iako su mi rekli da će biti krcato.
Mislim – ta gužva se napravila tek kasnije; u sedam, kad smo mi došli, nije bilo baš toliko ljudi. S obzirom na to da sam bila te sreće da ove godine sviram na jednoj od bina (neću da se hvalim, al moram da napomenem xD), nismo morali da čekamo u kilometarskom redu, već smo ušli na ulaz za izvođače (da ne kažem VIP).
By the way, ako ste mislili da zapravo imam svoj bend – nemam. Bend u kojem sam svirala, kao i bendovi sastavljeni od drugih devojčica, formirani su u „Rok kampu za devojčice“, u kome sam bila 2017. Isti takav kamp (samo sa drugom decom, naravno) bio je i prošle, a biće i ove godine, a uvek se organizuje na istom principu: nekoliko muzičarki-mentorki okupi tridesetak devojčica, koje sledećih nedelju dana uče da sviraju i pevaju, raspoređuju ih u bendove i spremaju za koncert koji se održava na kraju kampa.
Koliko god bih volela da sada razglabam o tome, moraću to da ostavim za neki drugi put.
Elem, na ovom Exitu su učestvovale devojčice iz prva dva kampa na bini Opens Future Shock. Kao „izvođaču“, svidelo mi se kako smo svirale, a nadam se da se svidelo i ljudima koji su došli da nas gledaju.
E sad, sem na sopstvenom koncertu (xD), bila sam te sreće da odem i odslušam The Cure.
Iako smo moji roditelji i ja stigli skoro pola sata pre početka koncerta, prvi redovi su već bili uveliko zauzeti, i moji su odlučili da ostanemo malo dalje od bine, da bismo posle mogli da se izvučemo živi iz gužve. Naravno da mi to nije bilo baš okej, ali sam kasnije shvatila da je to ipak bila dobra ideja, jer sam se već posle petnaestak minuta našla u najvećoj gužvi u kojoj sam ikada bila.
Sad mi je smešno – ja sam stvarno očekivala da ću da napravim neke high quality slike i snimke sa koncerta, a ispalo je da jedva vidim ekran na kome se prenosio, a kamoli samu binu i muzičare.
Svirka je počela pesmom „Pictures of you“, a mislim da se završila sa „Boys don’t cry“; nisam sigurna zato što smo krenuli kad je izgledalo da se koncert završava da nas ne bi pogazili i zgnječili. Sam početak koncerta jedva da sam i videla, zato što je počela kiša, pa smo se mi i još gomila ljudi sakrili ispod neke cirade da ne bismo (mnogo) pokisli.
Pa ipak, sve u svemu, koncert je, kao i celo moje iskustvo s Exita, bio super i nadam se da ću opet imati prilike da odem (s društvom, bez roditelja, of course).